Sablasne priče

Ożarski je osupnut promatrao sjedokosog diva kojemu je on, stasit i snažan muškarac, izgledao lagan kao pero. Imponirao mu je svojom snagom. Ipak, istovremeno se nije mogao otresti nelagode koju su u njemu budile preuranjena bliskost i domaćinova nametljiva ljubaznost. Sada ga je u odbljesku jednostavne kuhinjske lampe, koja je visjela na užetu s prljavog stropa, mogao pozornije osmotriti. Imao je možda sedamdesetak godina, ali krepkost, jedar izgled i netom doživljeni dokazi snage neobične za tu dob, znakovito su smeli promatrača. Izduženo lice, prekriveno bradavicama, obrubljivala je duga, srebrnastobijela kosa koja se spuštala s obje strane, ravno podšišana u ravnini donje vilice. Posebne su bile starčeve oči. Crne, demonskog sjaja, plamtjele su nekom neobuzdanom, strastvenom vatrom. Isti je izraz imalo široko lice, snažnih, izbočenih čeljusti i debelih, putenih usana. Na Ożarskog je ostavio nelagodan dojam, nagonski mu je u njemu bilo nešto odbojno, ali nije se mogao oduprijeti izvjesnoj magnetičnoj privlačnosti koja je isijavala iz njegovih očiju…